О књизи: 2013 / Из серије „Лукоморске приче“ – ...Каква гозба? – ужурбано је разјаснила принцеза Серафима, не третирајући вести ништа мање поштовано него што је чувар маг третирао храну. - Данас је момачко и момачко вече, а сутра свадба. „Хана млекарица се удаје“, спремно је рекла пуначка девојка. – Да, не за било кога, него за престоничког лекара, који је служио на краљевом двору и чак, чуо сам, богами не лажем! - био је верен за саму принцезу Есселту! А Хане ради раскинуо је веридбу, одустао од службе и напустио Гвентстона!.. Или је толико воли, или је пуна будала“, прекинувши ланац узвика, сељанка ју је тужно продрмала. главе, као да је њен рођак урадио ствари које се не могу објаснити никаквом логиком. - Али кажу да га Еарл Брианд води у службу. „Шта?!..“ шокирани издисај девет гласова заглушио је њене последње речи. - Не, зашто сам, ја сам ништа! – уплашила се жена и за сваки случај устукнула. - За шта сам га купио, за шта га и продајем! А гроф вероватно и није тако лош! Иако није краљ, наравно, зарадиће на чају и слаткишима за млеко, претпостављам? „Шта?..“ зацвилила је принцеза танким, као туђим гласом, одбијајући да разуме и верује у оно што је чула. - Ово не може!.. Не може!.. Ја... Пријатељи се саосећајно осврнуше око себе, а бело лице принцезе, као посуто брашном, укочи се као маска. - Његова воља. Како хоће. Нека живи са ким хоће. И где хоће. И задавиће се својим... слаткишима“, рекла је Еселте непристрасним гласом потомка краљевске породице у тридесетој генерацији.